Antibiotici su se, od 1928. godine, kada je Aleksandar Fleming otkrio penicilin, brzo pozicionirali među najčešće propisivane lekove. Analize potrošnje antibiotika ukazuju na njihovu neracionalnu primenu, čak i kod najosetljivijeg dela populacije – dece.

Najveći broj infekcija kod dece predškolskog i ranog školskog uzrasta su virusne. Međutim, broj propisanih antibiotika ne odražava ovu činjenicu – njihova upotreba je znatno veća nego što bi trebalo. Zato se postavlja pitanje kada su antibiotici zaista neophodni, a kada nisu.

Antibiotici se koriste za lečenje bakterijskih infekcija i obuhvataju veliki broj različitih supstanci. Pravilna upotreba antibiotika i savesno pridržavanje terapije su ključni kako bi se bakterijska infekcija uspešno izlečila, a ujedno sprečila rezistencija i moguće komplikacije u budućnosti.

Dešava se da roditelji, vođeni zabludama, deci daju antibiotike na svoju ruku, bez konsultacije sa lekarom. To može dovesti do povećane otpornosti bakterija i smanjiti efikasnost lečenja.

Zbog toga je važno da se pre upotrebe antibiotika konsultujete sa lekarom. Na osnovu pregleda i laboratorijskih analiza, poput krvne slike (KKS) i C-reaktivnog proteina (CRP), lekar će jasno utvrditi da li je prisutna bakterijska infekcija i propisati antibiotike samo kada su zaista potrebni i efikasni. Racionalna primena antibiotika nije samo pitanje trenutnog izlečenja – to je ulaganje u dugoročnu otpornost organizma i očuvanje delotvornosti ovih lekova za buduće generacije.