Akutne respiratorne infekcije (ARI) spadaju među najčešće bolesti savremenog čoveka i čine čak dve trećine svih infekcija. Najčešće zahvataju gornje disajne puteve i prate ih simptomi poput sekrecije iz nosa, kijavice, grlobolje, kašlja, povišene temperature, bolova u mišićima i zglobovima, glavobolje, drhtavice i malaksalosti. Ove infekcije najčešće se manifestuju kao nazofaringitis, a ređe kao upala grla, sinusa ili srednjeg uha.

Glavni uzročnici ovih bolesti su virusi, poput virusa influence i parainfluence, respiratornog sincicijalnog virusa, adenovirusa, rinovirusa i drugih. Bakterije i gljivice ređe izazivaju ove infekcije.

Na našoj klinici možete obaviti pregled kod iskusnih lekara, kompletnu dijagnostiku, uključujući laboratorijsku verifikaciju bolesti, ordiniranje adekvatne terapije i praćenje toka bolesti.

Analiza CRP-a i KKS-a sastavni je i besplatan deo pregleda.

Izbegnite nepotrebno uzimanje antibiotika uz preciznu dijagnostiku!

Antibiotici su se, od 1928. godine, kada je Aleksandar Fleming otkrio penicilin, brzo pozicionirali među najčešće propisivane lekove. Analize potrošnje antibiotika ukazuju na njihovu neracionalnu primenu, čak i kod najosetljivijeg dela populacije – dece.

Najveći broj infekcija kod dece predškolskog i ranog školskog uzrasta su virusne. Međutim, broj propisanih antibiotika ne odražava ovu činjenicu – njihova upotreba je znatno veća nego što bi trebalo. Zato se postavlja pitanje kada su antibiotici zaista neophodni, a kada nisu.

Antibiotici se koriste za lečenje bakterijskih infekcija i obuhvataju veliki broj različitih supstanci. Pravilna upotreba antibiotika i savesno pridržavanje terapije su ključni kako bi se bakterijska infekcija uspešno izlečila, a ujedno sprečila rezistencija i moguće komplikacije u budućnosti.

Dešava se da roditelji, vođeni zabludama, deci daju antibiotike na svoju ruku, bez konsultacije sa lekarom. To može dovesti do povećane otpornosti bakterija i smanjiti efikasnost lečenja.

Zbog toga je važno da se pre upotrebe antibiotika konsultujete sa lekarom. Na osnovu pregleda i laboratorijskih analiza, poput krvne slike (KKS) i C-reaktivnog proteina (CRP), lekar će jasno utvrditi da li je prisutna bakterijska infekcija i propisati antibiotike samo kada su zaista potrebni i efikasni. Racionalna primena antibiotika nije samo pitanje trenutnog izlečenja – to je ulaganje u dugoročnu otpornost organizma i očuvanje delotvornosti ovih lekova za buduće generacije.